Западна Србија — планине и кањони
Западна Србија је регија у којој земља показује свој најдраматичнији рељеф: кањони, меандри, планински платои и ускотрачне пруге.
Регија рељефа
Ако Војводина нема ниједну тачку ослонца, западна Србија их има превише. Ово је регија Динарида — планинских масива раздвојених дубоким речним усецима. Реке су овде урадиле посао: Дрина, Увац, Лим и њихове притоке усекле су кањоне који дефинишу цео предео.
Практична последица за путника: растојања се не мере километрима него временом. Две тачке удаљене 40 километара ваздушном линијом могу бити сат и по вожње серпентинама.
Тара
Национални парк Тара заузима планински масив у окуци Дрине, уз границу са Босном и Херцеговином. Карактеришу га густе четинарске шуме, висоравни и видиковци над кањоном Дрине.
Ботаничка посебност Таре је Панчићева оморика — ендемична врста смрче коју је 1877. открио и описао Јосиф Панчић. Врста је реликтна, преживела је ледена доба на уском простору око Дрине и данас у природи расте на врло ограниченом подручју. За ботаничаре, Тара је због тога локалитет првог реда.
Најпознатији видиковац је Бањска стена, са погледом на Перућачко језеро и кањон Дрине из висине. На Тари је и Перућац, као и Врело — поток који се често наводи као један од најкраћих на свету, дуг око 365 метара, одакле му и надимак "Година".
Дрина
Дрина је гранична река и истовремено један од визуелних симбола регије. Њен кањон између Перућца и Вишеграда спада у дубље у Европи. Река је смарагдно зелена због кречњачке подлоге.
Сплаварење и вожња бродићем кроз кањон уобичајени су начини да се види оно што се са пута не види. Кућица на Дрини код Бајине Баште, на стени усред реке, постала је једна од најпрепознатљивијих слика Србије.
Златибор
Златибор је планински плато на око 1.000 метара надморске висине, са благим рељефом — што га разликује од околних оштрих масива. Та благост је разлог његове туристичке историје: као ваздушна бања развија се од краја 19. века, на основу специфичне микроклиме на судару планинских и медитеранских утицаја.
Данас је Златибор најразвијенији планински центар у регији, са целогодишњом сезоном. У околини су Стопића пећина са бигреним кадама и Гостиљски водопад.
Мокра Гора и Шарганска осмица
Шарганска осмица је ускотрачна пруга која је некада била део линије Београд–Сарајево. Да би савладала висинску разлику на стрмој деоници између Мокре Горе и Шаргана, траса је изведена у облику броја осам — воз пролази кроз низ тунела и преко вијадуката, пресецајући сопствену путању и пењући се у петљама.
Пруга је укинута 1974, а обновљена крајем деведесетих као туристичка атракција. Вожња траје око два и по сата и враћа се на полазну тачку. У близини је Дрвенград, етно-насеље подигнуто за потребе филма и задржано као стални комплекс.
Увац
Специјални резерват природе Увац је вероватно најфотографисанији предео у Србији. Река Увац је, преграђена бранама, формирала језера чији ток вијуга у екстремним меандрима — петљама које се готово затварају у круг, укљештене између стена високих преко 100 метара. Поглед са видиковца Молитва показује тај облик у целини.
Увац је и једно од последњих европских станишта белоглавог супа. Ова врста лешинара била је на ивици нестанка на Балкану; захваљујући програмима заштите и хранилиштима, популација у Увцу се опоравила и данас броји неколико стотина јединки. Супови имају распон крила преко два и по метра и редовно се виђају како круже изнад кањона.
У склопу резервата је и Ледена пећина. Приступ кањону је регулисан — кретање, бродске туре и посете видиковцима подлежу правилима резервата, што треба проверити пре доласка.
Сирогојно
Музеј на отвореном "Старо село" у Сирогојну је збирка изворних дрвених објеката златиборског краја, пренетих и реконструисаних на једном месту. За разлику од новијих етно-насеља грађених од нуле, овде је реч о аутентичним кућама, вајатима, млекарима и амбарима из 19. века.
Сирогојно је познато и по плетиљској традицији — вуненим џемперима са геометријским мотивима, који су седамдесетих и осамдесетих година имали међународни извоз.
Златар и Пештер
Јужно од Златибора простиру се Златар и Пештерска висораван — делови регије који остају изван уобичајених рута. Златар је планина благог рељефа са дугом традицијом ваздушне бање, позната и по златарском сиру, који сазрева у мешини и има заштићено географско порекло.
Пештер је висораван на преко 1.100 метара, једно од најхладнијих места у Србији, са забележеним екстремним зимским минимумима. Пештерско поље је заштићено као тресетиште и станиште птица. За путника који је већ видео Увац, ово је логичан продужетак — географски је близу, а потпуно другачије.
Кухиња регије
Златиборска и ужичка кухиња стоје на једном принципу: суво месо. Клима платоа — сув ваздух и промаја — историјски је омогућила сушење меса без дима или са мало дима, и то је произвело пршуту, стељу и суву сланину као регионалне производе. Уз њих иду кајмак, млади сир и проја од кукурузног брашна.
Комплет лепиња је ужички специјалитет и пример јела које се не среће нигде другде — лепиња са кајмаком, јајетом и претопљеном масноћом од печења. Регија је позната и по јагњетини и по роштиљу, али сувомеснати производи су оно што је заиста дефинише.
Планирање
- Тара и Мокра Гора се природно комбинују; Златибор и Увац такође.
- Најбољи период је касно пролеће до ране јесени. Зими су кањонски прилази отежани.
- Аутомобил је практично неопходан за Увац и унутрашњост Таре.
- За планинарске туре рачунајте на променљиво време и обавезно проверите прогнозу.
Смештајне опције у планинама — планинарски домови, етно села, апартмани — обрађене су у тексту Смештај. Суседна Шумадија је блажа и питомија, а почетна страна даје преглед свих регија.
Независни уреднички водич. Нисмо агенција, не примамо резервације, нисмо ни са ким повезани.