Западна Србија
Кањон Увца: меандри, супови и обилазак
Меандри Увца, река која се увија између стрмих кречњачких страна, један су од најфотографисанијих призора у Србији. Изнад њих круже белоглави супови.
Увац је река у југозападној Србији, између Сјенице, Нове Вароши и Пријепоља. На њеном току изграђене су бране, па су настала три језера: Сјеничко, Златарско и Радоињско. Најпознатији део, са меандрима који се виде на разгледницама, налази се на Сјеничком (Увачком) језеру, у оквиру Специјалног резервата природе Увац.
Специјални резерват природе
Подручје је заштићено као специјални резерват природе, пре свега због птица грабљивица и очуваних станишта. Статус резервата значи и правила понашања: кретање је дозвољено уређеним стазама и уз организоване обиласке, забрањено је узнемиравање птица, а за неке активности потребна је дозвола управљача. Опште информације о заштићеним подручјима и њиховим режимима објављује Завод за заштиту природе Србије.
Белоглави суп
Најпознатији становник кањона је белоглави суп, велика стрвинарка са распоном крила који може да пређе два и по метра. Ова врста је у Србији била на ивици нестанка, а на Увцу је колонија захваљујући дугогодишњој заштити и хранилиштима поново нарасла и данас је једна од највећих на Балкану. Супове је најлакше видети како лебде изнад кањона користећи топле ваздушне струје, нарочито пре подне. Двоглед је веома користан.
Видиковац Молитве
Најпознатији поглед на меандре пружа се са видиковца Молитве. Одатле се види како река прави неколико узастопних кривина између стрмих страна кањона. До видиковца се долази чамцем и пешачком стазом, или копненим путем уз шетњу; стаза има успон, па је потребна основна кондиција и добра обућа. За фотографисање су најбољи рано јутро и касно поподне.
Ушачка пећина
У оквиру резервата налази се и Ушачки пећински систем, један од најдужих истражених пећинских система у Србији. Део је доступан посетиоцима, обично у комбинацији са вожњом чамцем по језеру. Унутра је хладно и влажно, па понесите топлу одећу и обућу која не клиже.
Вожња чамцем
Најчешћи начин да се кањон доживи је вожња чамцем по језеру, са успутним стајањима код пећине и видиковца. Обиласци се организују у сезони, углавном од пролећа до јесени, и треба их договорити унапред, посебно викендом. Вожња сопственим пловилом у резервату подлеже правилима управљача, па се распитајте пре него што кренете.
Како стићи
Кањон се обично обилази из правца Нове Вароши или Сјенице. Полазне тачке за чамце налазе се на обали језера, до којих воде локални путеви. Део путева је узак и кривудав, а зими може бити тешко проходан, па у хладнијим месецима проверите услове. Јавни превоз до самих полазних тачака практично не постоји, па је аутомобил скоро неопходан.
Када ићи
- Мај и јун: зеленило, пуна језера и пријатне температуре.
- Јул и август: главна сезона; више посетилаца и јака врућина на отвореним деловима стаза.
- Септембар и октобар: јесење боје, мање људи, често стабилно време.
- Зима: обиласци су ограничени; Пештерска висораван код Сјенице позната је по веома ниским температурама.
Шта понети
- Воду и нешто за јело; услуга на самом језеру је ограничена.
- Капу и крему за сунчање; на води и на видиковцу нема много хлада.
- Двоглед за посматрање супова.
- Топлу јакну за пећину.
- Кесу за отпад; у резервату се ништа не оставља.
План за један или два дана
За један дан, најједноставније је договорити вожњу чамцем са обиласком пећине и успоном до видиковца, што уз пут до полазне тачке заузима већи део дана. Ако имате два дана, други дан искористите за Златар и Нову Варош, или за Сјеницу и Пештер, па се вратите на неки од видиковаца у залазак сунца, када су меандри најфотогеничнији. Планирајте резерву времена: време на води зависи од ветра, а на локалним путевима вожња је спора.
Са децом
Вожња чамцем је за децу обично најзанимљивији део, а супови који круже изнад кањона остају у сећању. Успон до видиковца је, међутим, напоран за млађу децу, а на ивицама кањона нема свуда ограда. Држите децу за руку на видиковцима и бирајте краће стазе ако су мали. Прслуци за спасавање у чамцу треба да буду обавезни; проверите да ли их организатор има у величини за децу.
Околина
Увац се лако комбинује са Златаром и Новом Вароши; више у водичу Златар. Сјеница и Пештер нуде потпуно другачији пејзаж висоравни и познати сјенички сир. За шири преглед погледајте текст Западна Србија.
Одговорна посета
Кањон Увца је осетљиво станиште. Пратите упутства водича и управљача, не прилазите гнездима и не храните птице, не палите ватру ван за то одређених места и не остављајте отпад. Такво понашање је разлог што је колонија супова данас поново стабилна.
Смештај и храна
Највише смештаја има у Новој Вароши, на Златару и у Сјеници, а у селима око језера постоје и сеоска домаћинства. У сезони, нарочито викендом, резервишите на време. На самом језеру и у резервату услуга је ограничена, па понесите храну и воду за цео дан. Крај је познат по сиру, кајмаку, сувом месу и јагњетини, а сјенички сир је један од најпознатијих домаћих сирева у Србији. Овај сајт не препоручује појединачне објекте; ослоните се на свеже утиске других посетилаца и на информације локалних туристичких организација.
Фотографисање и дронови
Меандри изгледају најбоље из висине, па многи посетиоци желе да користе дрон. У заштићеном подручју летење дроном подлеже правилима управљача и прописима о ваздушном саобраћају, а бука може да узнемири птице. Пре било каквог лета распитајте се код управљача резервата. За фотографисање са видиковца довољан је широкоугаони објектив или телефон, а за супове телеобјектив.