Источна Србија — Дунав, праисторија и планине
Најмање посећена регија Србије чува највећу речну клисуру у Европи, насеље старо осам хиљада година и римску царску палату.
Регија коју путници прескачу
Источна Србија је статистички најмање посећен део земље, што је тешко објаснити садржајем који има. Овде су три локалитета који би у било којој западноевропској земљи били прворазредне дестинације: клисура кроз коју Дунав пролази на 100 километара, праисторијско насеље са најстаријом познатом монументалном скулптуром у Европи, и римска царска резиденција под заштитом УНЕСКО-а.
Разлог релативне непосећености је углавном логистика — регија је удаљена од главних коридора, јавни превоз је слаб, а растојања између тачака велика.
Ђердапска клисура
Ђердап (на румунској страни Гвоздена капија) је клисура којом Дунав пробија Карпате, на граници Србије и Румуније. Са око 100 километара дужине, то је најдужа и највећа речна клисура у Европи. Састоји се од неколико сужавања и проширења; на најужем месту, Великом казану, река је стиснута на мање од 200 метара ширине, са литицама које се дижу стотинама метара изнад воде. Дубина Дунава ту прелази 80 метара — то су нека од најдубљих речних места на свету.
Изградњом хидроелектране Ђердап И шездесетих и седамдесетих година, ниво реке је подигнут. То је потопило острво Аду Кале са његовим насељем и приморало на премештање више локалитета, укључујући Лепенски Вир.
Изнад реке, на стени, исклесана је Децебалова глава — савремена скулптура (довршена 2004) на румунској страни, висока око 40 метара. Преко пута, на српској страни, налази се Трајанова табла, римски натпис из 100. године који обележава изградњу војног пута кроз клисуру; подигнута је изнад новог нивоа воде да би била сачувана.
Национални парк Ђердап обухвата клисуру и околне падине, са реликтном вегетацијом која је преживела ледена доба.
Лепенски Вир
На обали Дунава у клисури, археолози су шездесетих открили насеље мезолитско-неолитских ловаца и рибара, старо око 8.000 година. Његов значај је у неколико ствари.
Архитектура. Куће су имале карактеристичну трапезоидну основу, са истим геометријским односима, увек оријентисане ка реци. То је систематско планирање у периоду из ког се оно не очекује.
Скулптуре. Нађени су велики облуци од пешчара исклесани у фигуре са људско-рибљим лицима — крупне очи, отворена уста, изражене усне. Убрајају се међу најстарије монументалне скулптуре у Европи. Њихова иконографија се повезује са Дунавом и риболовом као основом живота заједнице.
Због подизања нивоа воде, цело налазиште је измештено на вишу котицу и данас је под заштитним објектом са музејском поставком.
Феликс Ромулијана
Код Зајечара налази се Гамзиград — Феликс Ромулијана, касноантичка царска палата коју је крајем 3. и почетком 4. века подигао римски цар Галерије, родом из овог краја. Назвао ју је по мајци Ромули.
Комплекс је утврђен, са монументалним кулама, храмовима, термама и подним мозаицима високог квалитета. На оближњем брду Магура налазе се маузолеји и консекративни споменици — места где су Галерије и његова мајка апотеозирани, односно проглашени божанствима. То је јединствено: нигде другде није сачуван комплетан склоп палате, маузолеја и места апотеозе на једном месту. Локалитет је на УНЕСКО листи светске баштине од 2007.
Ртањ
Ртањ је планина необичног облика — врх Шиљак има изразито пирамидалну форму, која се са довољне удаљености чини готово правилном. Тај облик је последица геологије (кречњачки масив), али је вековима производио легенде, од Николе Тесле до прича о унутрашњости планине. Вреди раздвојити: облик је стваран и упечатљив, легенде немају научну потврду.
Успон на Шиљак је популарна планинарска тура. Планина је позната и по ртањском чају — врсти мајчине душице (Сатуреја) која расте на њеним падинама.
Хомоље и влашка баштина
Хомоље је планински предео брда, пашњака и села, познат по пчеларству и хомољском меду, као и по томе што је један од најређе насељених делова Србије. У околини су и пећине Ресавска и Церемошња, као и водопад Велики бук (Лисине).
Источна Србија је подручје са значајном влашком заједницом — говорницима језика романске групе, присутнима овде вековима. Влашка култура је задржала изразито архаичне елементе у обредној пракси, музици и веровањима, укључујући погребне обичаје и обреде који су етнолозима предмет дугогодишњег истраживања. За путника, то значи регију у којој се културни слој разликује од остатка земље.
Практично
- Ђердап и Лепенски Вир су на истој рути уз Дунав — обавезно се комбинују.
- Феликс Ромулијана и Ртањ су јужније, заједно са Зајечаром као ослонцем.
- Аутомобил је практично неопходан; јавни превоз је редак.
- Проверите радно време музеја и локалитета, које је сезонско.
Типови смештаја обрађени су у тексту Смештај. Суседна Шумадија и северна Војводина дају контраст, а преглед је на почетној страни.
Независни уреднички водич. Нисмо агенција, не примамо резервације, нисмо повезани ни са једним објектом.