Источна Србија
Ђердап и Текија: водич кроз клисуру Дунава
На истоку Србије Дунав се пробија кроз Карпате и ствара Ђердапску клисуру, једну од највећих речних клисура у Европи. Дуж ње су тврђаве, праисторија и мирна места на води.
Ђердап је име за клисуру Дунава између Голупца и Кладова, на граници са Румунијом, али и за национални парк који је основан 1974. године да би заштитио њену природу и културно наслеђе. Подручје је проглашено и УНЕСКО глобалним геопарком. За путника то значи ретку комбинацију: импресиван пејзаж, археологију од праисторије до Римљана и мирна места на реци, попут Текије.
Клисура у неколико делова
Ђердапска клисура није један кањон него низ клисура и котлина дугачак око сто километара. Најпознатији део је Казан, где се Дунав сужава између стрмих стена и постаје најужи и најдубљи. Изградњом хидроелектране Ђердап I ниво реке је подигнут, па је данашњи Дунав кроз клисуру више налик језеру него брзој реци, али стене Казана и даље делују величанствено.
Голубачка тврђава
На улазу у клисуру, код Голупца, налази се Голубачка тврђава, средњовековни град са кулама које се пењу уз стену изнад Дунава. После велике обнове отворена је за посетиоце, са уређеним стазама и видиковцима. Обилазак тражи пењање по стрмим деловима, па рачунајте на обућу и време.
Лепенски Вир
Лепенски Вир је једно од најважнијих праисторијских налазишта у Европи, насеље из мезолита и раног неолита са чувеним скулптурама од камена. Када је изграђена брана, налазиште је премештено на вишу коту да не би било потопљено. Данас је заштићено модерном конструкцијом и има музејску поставку. За разумевање шта се види, корисно је узети водича или претходно прочитати нешто о налазишту.
Казан и Велики Штрбац
Најбољи поглед на Казан пружа се са видиковаца изнад клисуре, од којих је најпознатији Велики Штрбац. До њега води планинарска стаза са озбиљним успоном; потребни су кондиција, добра обућа и вода. Постоје и лакши видиковци, до којих се стиже краћом шетњом од пута. У самом Казану, на румунској обали, уклесано је велико лице дачког краља Децебала, а на српској страни налази се Трајанова табла, римски натпис који подсећа на изградњу пута кроз клисуру у доба цара Трајана. Најбоље се виде са воде.
Вожња чамцем
Клисура се најпотпуније доживљава са Дунава. У сезони се организују вожње чамцима и бродићима из више места дуж обале, најчешће кроз Казан. Распитајте се о поласцима унапред и понесите јакну, јер је на води свежије и лети.
Текија
Текија је мало место на обали Дунава, низводно од Казана и близу бране Ђердап I. Мирно је, са шеталиштем уз реку и погледом на воду и румунску обалу, и добра је база за обилазак доњег дела клисуре. У месту и околини постоје угоститељски објекти са погледом на Дунав, а рибља јела су овде традиционално део понуде. Овај водич не оцењује и не препоручује појединачне објекте.
Кладово
Кладово је највеће место на крају клисуре, са тврђавом Фетислам, шеталиштем уз Дунав и основним услугама. У близини се налази и археолошко налазиште римског утврђења Дијана. Кладово је практично место за смештај ако желите да обиђете и Ђердап и Неготинску крајину.
Колико времена је потребно
- Један дан: Голубачка тврђава и Лепенски Вир, уз вожњу дуж обале.
- Два до три дана: додајте вожњу чамцем кроз Казан, видиковац и боравак у Текији или Кладову.
- Дуже: комбинујте са Неготином и Рајачким пивницама, или са Ртњем и Сокобањом.
Ђердап са децом
За децу су најзанимљивији тврђава у Голупцу, са кулама и зидинама, и вожња чамцем кроз Казан. Лепенски Вир је занимљивији старијој деци, нарочито ако им унапред испричате како су људи овде живели пре више хиљада година и како је цело насеље премештено. На тврђави и видиковцима будите опрезни: стазе су стрме, а ограде понегде ниске.
Безбедност на путу и на води
Пут кроз клисуру има тунеле без много осветљења и уске делове, па возите са упаљеним светлима и без журбе. Купање у Дунаву у клисури се не препоручује: струје и дубина су непредвидиве, а обале стрме. За вожњу чамцем бирајте организаторе који имају прслуке за спасавање за све путнике.
Када ићи
Пролеће и јесен су најлепши: шуме су зелене или обојене, а врућине нису напорне. Лети је дуж Дунава топло, али вода и ветар доносе освежење. Зими већина садржаја ради скраћено. Радно време локалитета проверите унапред, јер се мења по сезонама.
Храна и смештај
Дуж Дунава традиционално се служи речна риба, рибља чорба и јела са роштиља, а у Неготинској крајини, недалеко, и домаће вино. Смештаја има у Голупцу, Доњем Милановцу, Текији и Кладову, од хотела до приватних апартмана и соба. За обилазак целе клисуре практично је поделити боравак: једну ноћ у горњем делу, код Голупца или Доњег Милановца, а другу код Текије или Кладова. Овај водич не препоручује и не оцењује појединачне објекте.
Како стићи
Из Београда се до Голупца долази преко Пожаревца, а даље пут води уз Дунав кроз клисуру до Кладова. Пут је сликовит, али на појединим деловима узак, са тунелима и кривинама, па возите полако. Јавни превоз постоји до већих места, али је за обилазак локалитета аутомобил много практичнији.
Опште информације о националном парку и заштити природе објављује Завод за заштиту природе Србије, а о манифестацијама и туристичкој понуди Туристичка организација Србије. Шири преглед регије налази се у тексту Источна Србија.